vino i ljubav

     U najkraćim crtama, o vinskom podrumu treba znati sledeće: postoje jednostavniji ili improvizovani vinski podrumi koji omogućavaju proizvodnju manjih količina vina koje se uglavnom popiju do kraja proleća sledeće godine. Međutim, ukoliko se radi o organizovanoj proizvodnji vina namenjenog tržištu, tada bi trebalo raspolagati određenim prostorijama u okviru vinskog podruma koje omogućavaju preradu grožđa u vino, čuvanje vina, obradu i pripremu vina za finalizaciju i isporuku tržištu. Podrumi mogu biti podzemni, nadzemni i kombinovani. Ne ulazeći u detalje vezane za prednosti i nedostatke ovakvih tipova podruma, ono što im je zajedničko jeste to da moraju da imaju određena odeljenja: radionicu u kojoj se prerađuje grožđe, vrionicu koja treba da ima odeljenja za previranje šire i kljuka, odeljenje za nova vina, odeljenje za stara vina, odeljenje za destilaciju, odeljenje za razlivanje pića u boce, eventualno laboratoriju, salu za degustaciju i prodaju vina itd. svako od ovih odeljenja zahteva određenu temperaturu, relativnu vlažnost, ventilaciju kako bi uspešno odgovorilo nameni. Prilikom izgradnje podruma trebalo bi konsultovati enologe čije zahteve bi trebalo da ispoštuju građevinski inženjeri i arhitekte., a važnu ulogu imaju i mašinski inženjeri koji se bave klimatizacijom prostorija. Trebalo bi pravilno odabrati makro i mikrolokaciju za vinski podrum. Takođe, trebalo bi obratiti pažnju i na pravac pružanja podruma u odnosu na strane sveta. Obavezno treba voditi računa prilikom projektovanja kapaciteta podruma o eventualnim zalihama i tzv. manipulativnom prostoru koji se može kretati i do 30% od ukupnog kapaciteta podruma. Gradnju podruma treba izvesti tako da je eventualno proširenje kapaciteta lako izvodljivo. Da bi se uspešno bavili proizvodnjom vina treba najpre da naučite kako se to radi delom iz knjiga, čitajući, a delom obilazeći uspešne proizvođače vina i koristeći njihova iskustva. Saradnja sa stručnjacima iz ove oblasti je više nego potrebna. Pored potrebne opreme za preradu grožđa i alkoholnu fermentaciju šire i kljuka, neophodna je povremena kontrola kvaliteta vina koja se obavlja probom vina (degustacijom) i određivanjem sadržaja alkohola, sumpordioksida, isparljivih kiselina i svakako stabilnosti vina pre razlivanja u boce.

     Na kvalitet grožđa i prerađevine od grožđa utiču brojni faktori: sorta, lozna podloga, klimatski uslovi, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agrotehničke mere i dr.

     Sorta je osnov kvaliteta grožđa a samim tim i prerađevina od njega. Iz različitosti sorti proistekle su i podele na različite kategorije. Kriterijumi za kvalitet grožđa različiti su kad su u pitanju vinske i stone sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su: sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, zatim sadržaj aromatičnih materija, dok je sadržaj ostalih materija bitan ali ne i odlučujući. Kod stonih sorti čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju kriterijumi za ocenu kvaliteta su drugačiji…

     Pored elemenata hemijskog sastava grožđanog soka na kvalitet utiču: izgled i krupnoća grozda i bobice, boja, zbijenost grozda, čvrstina mesa, topljivost pokožice, prisustvo semenki i dr.

     Na kvalitet grožđa a kasnije i na kvalitet prerađevina naročit uticaj ispoljavaju način i vreme berbe grožda.

    Prevelik prinos neminovno dovodi do pada kvaliteta grožđa i vina.. Ipak je opadanje kvaliteta pri povećanju prinosa sporije kod visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti u odnosu na sorte slabijeg kvaliteta.

Vino nema problem, ono je takvo kakvo je. Čovek je taj koji sve što dotakne iskomplikuje. Uzmimo vino za primer - onaj koji ga pije radi to iz zadovoljstva, želeo bi da mu je stalno na dohvat ruke. Onda se pojavi neko ko upozorava da u vinu ima alkohola i da u njemu ne sme previše da se uživa, da je dobro vino skupo i još, povrh svega, da konzumiranje prekomerne količine predstavlja opasnost u saobraćaju itd. Ali, ni vino se ne da, pored svih tih upozorenja opstaje, pobeđuje jer i dalje se ono pije i to tako što lukavo u našem drugom ja nađe saveznika sa kojim uspeva da podeli te trenutke skrivene radosti. Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su di zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije. Važili smo, nekada davno, za vinarski razvijenu zemlju. Imali smo i sasvim pristojne površine pod vinogradima što je temeljni uslov za stabilnu proizvodnju vina. Međutim, poslednjih šezdesetak godina počeli smo polako u tom poslu da stagniramo i sve više zaostajemo za vinarski razvijenijim zemljama. Izgleda da je put razvoja koji smo odabrali, kako je vreme pokazalo, vodio u slepu ulicu. Predugo je to trajalo i sada je teško u glavama ljudi promeniti pristup celom ovom poslu. Stoga smo danas tu gde smo – nezadovoljni trenutnim stanjem i sa još uvek neartikulisanom vizijom. Činjenica je da se poslednjih godina podižu novi vinogradi, da se kvalitet vina proizvedenih kod nas iz godine u godinu sve više popravlja, zahvaljujući, pre svega, savremenoj proizvodnji, ali sve to ide jako sporo i u nedovoljnom obimu. Sa druge strane, nema organizovane i osmišljene akcije na popularisanju vina, na nivou države ili nekog grada ili regiona, niti postoji neko ko bi to pokrenuo. Udruženje proizvođača vina nikako da se organizuje. Udruženja ljubitelja vina su malobrojna i imaju, uglavnom, čisto hedonistički pristup, dok država i njene nadležna ministarstva ne nalaze da je to tema kojom oni treba da se bave.

Proslo je Badnje vece... Nas veliki praznik koji rado slavimo u krugu porodice uz bogatu posnu trpezu i ostale obicaje koji prate ovaj praznik.                                                                                                                      U selima ili u gradovima, obicaj je popodnevni odlazak u crkvu na tradicionalno paljenje Badnjaka- svetog drveta. Veliki broj ljudi se okuplja sto zbog Badnjaka sto zbog kuvanog vina...  Pali se veliko Badnje drvo koje pravi plamen prepun varnica i kako je to obicaj pevaju se pesme Badnjaku. Kazu u narodu "Koliko varnica, toliko parica i toliko srecica..."   Apored se u velikoj posudi kuva crno vino!Ljudi se okupljaju okolo, pije se vino i ostaje se dok vatra gori a naravno dok se posuda s vinom ne isprazni... Da li se ljudi okupljaju zbog tradicije ili mozda zbog toplog vina koje posebno prija u hladnoj zimskoj veceri?! Kako god, lepo je da i u ovoj situaciji vino okuplja i veseli ljude...

Novogodisnja noc... Vece koje, da li zbog tradicije ili same pomisli na muziku, veselje i vatromete uz koje docekujemo narednu godinu, svi obelezavamo u krugu prijatelja, porodice, voljene osobe...Uz dobru muziku i drustvo uzivamo u ovoj noci, naravno ispijajuci i nazdravljajuci uz casu dobrog vina!!! ... Koliko je nas u novogodisnjoj noci nazdravljalo uz vino?! Naravno ono je uvek dobro doslo, ali ukoliko ga pijemo u umerenim kolicinama... Onda je pravi uzitak, ali ako se sa ovim picem pretera moze da se pretvori u ...pravi haos u glavi! Vino je pice u kome se uziva pri svakom gutljaju, jos ako odaberemo ono pravo i uz muziku i veselu atmosferu pijuckamo onda je dobar provod zagarantovan! Tako ni ova novogodisnja noc nije protekla bez case "dobrog starog vina"... i nadam da smo svi uzivali u njoj!

       Kao i do sada nastavljam da pisem o vinu... Do sada sam pisala o vinu i njegovom uticaju na ljubav, o kombinaciji vina sa hranom, o tom cuvenom, cudesnom crnom vinu koje rado pijemo u svakoj prilici...Sa drustvom u kucnoj atmosferi, po gradskim lokalima, restoranima, raznim  proslavama, i ono omiljeno, na vecerama u dvoje, uz muziku i sjaj sveca.

  Sada necu pisati o romantici i uticaju vina  na ljubav... Tema je sada pice koje najradije pijemo zimi, koje je sastavni deo hladnih zimskih veceri...naravno uz muziku i drustvo! To, svima nama dobro poznato i omiljeno pice je "KUVANO VINO" !!!  Zima je pred nama ili vec uveliko tu, toliko hladnih, dugih veceri kada ne znamo gde da idemo, sta da radimo, kako najbolje da provedemo te zimske veceri?! Ipak, mislim da cete se sloziti sa mnom da je dobra ideja za beg od hladnoce i dosade, zagrevanje uz  caskanje i uzivanje sa drustvom uz toplo, mirisljavo, kuvano vino?!!!!

 Topla casa tog omiljenog pica, zagrejace ne samo nas nego i atmosferu duge, zimske veceri... Mozemo ga spremiti sami, naravno ukoliko imamo ono najbolje, domace crno vino i napraviti pravi uzitak za nas i prijatelje. Pored toga, kuvano vino mozemo naci u vecini gradskih lokala i restorana (ako ne i u svim), jer sezona ovog pica je upravo zima i tada se najvise pije. Ako mozda znate gde se sprema dobro kuvano vino u gradu,podelite to sa nama?! Pa...mozda se sretnemo i zajedno uzivamo u hladnim zimskim vecerima uz muziku vino....  

   Veliki je broj nas koji uzivamo u tom carobnom ukusu vina... Rado ga pijemo uz rucak ili veceru, u trenucima opustanja uz prijatelje, voljenu osobu i mnogim drugim situacijama... Uz dobro vino ide i dobra hrana i tada je uzitak  jos potpuniji... treba samo odabrati pravu kombinaciju i prepustiti se uzivanju u carobnim ukusima!

  Tako uz vojvođansku domaću šunku najbolje idu bela vina: smederevka, plemenka, zeleni silvanac, italijanski rizling, roze ili mladi game.  Uz kajmak i beli sir najbolje idu snažna bela vina poput italijanskog rizlinga, župljanke, žilavke ili belog burgundca.  Užička pršuta, kulen, sudžuk i ostali dimljeni suhomesnati proizvodi iz Srbije najbolje se slažu sa rozeom ili nekim lakšim crvenim vinima, a ako uz njih probate sir i kajmak, tada dobar izbor predstavlja veoma hladno suvo belo vino!!!

   Uz srpski specijalitet gibanicu sa sirom ide belo vino koje nije naglašenog mirisa - smederevka, plemenka, župljanka ili lakši rizling.   Uz pitu sa mesom, koja se služi kao veoma snažno predjelo, treba piti isključivo jaka crvena vina, game, merlo ili crni burgundac. Uz neizbežno praseće pečenje najbolje se kombinuje srednje teško do blago belo vino poput plemenke, smederevke i italijanskog rizlinga ali i laganije crveno aromatično vino. Uz jagnjeće pečenje se preporučuje belo vino, punije po ukusu - italijanski rizling, suvi burgundac, šardone, rajnski rizling ali i snažno crveno vino - kaberne sovinjon.

  Naravno uz vino, pored tradicionalnih jela, savrseno idu i jela italijanske kuhinje, i neizbezni morski specijaliteti... Vino, hrana i muzika i...mmm... ima li bolje kombinacije?! 

Jedno je sigurno, nećemo pogrešiti ako uz omiljeni specijalitet odaberemo i omiljeno  vino, pošto su vino i hrana vremenom našli zajednički jezik... 

                       LUDI BOJ BIJU MUDRI VINO PIJU!!!!!!!!!!!!

  ...Bilo da je u pitanju poslovni rucak, vecera, porodicno okupljanje, velike proslave ili pak romanticna vecera u dvoje... nezamislivo je bez dobrog vina!!!

Od davnina je poznato kao alkoholno pice prijatnog ukusa koje su pili jos stari grcki bogovi. Ispijanje vina predstavlja uzitak, uzitak koji vremenom prerasta u ritual... Ima li ista bolje od romanticne vecere u dvoje uz tihu muziku svece i naravno vino?! Slatko, suvo, crno, belo, penusavo ili ne, svakako predstavlja pravi izbor. Ispijanjem vina zblizila su se mnoga srca, velike ljubavi zapocele su onim cuvenim zvukom "sudaranja" case o casu... zvuk tankog stakla, visokih elegantnih casa... Koliko je samo srca osvojeno uz to cuveno crno vino?!  Poznato je da se ovo carobno pice pije i kao zdravica jednog od najlepsih trenutaka u zivotu-rodjenje deteta. Casom crnog vina nazdravlja se novorodjencetu uz zelje da bude zdravo i rumeno kao vino!

Belo vino, ili jos bolje, njegova kombinacija sa vodom, narodski poznato kao SPRICER nezaobilazan je deo porodicnih okupljanja, proslava, krsnih slava ... Pored toga sto predstavlja uzitak prilikom ispijanja, poznato je da procenat alkohola koji sadrzi, dovodi do opustanja i jos potpunijeg uzitka!  Ovo praznicno pice poziva na sjajnu zabavu!!! Svako od nas je osetio taj uzitak?! ...Vece uz muziku, vino i neizostavno dobro drustvo predstavlja pun pogodak. Atmosfera i dobar provod kog se rado secamo...  Koliko je nas dizalo casu i nazdravljalo sa dru garima uz pesmu "Dajte vina hocu lom, dajte cigane za sto.."  Retke su situacije u kojima ovo cudesno pice nije dobrodoslo...

Vino je plod prirode, a sve što dolazi iz prirode ima posebnu vrednost. Vino ima svoju mitsku, kultnu i religijsku dimenziju. Prema Platonovim rečima, "VINO JE NAJBOLJI DAR KOJI SU LJUDIMA POKLONILI BOGOVI". To ekološko piće već vekovima zauzima povlašćeno mesto u evropskoj, a i svetskoj kulturi. Vekovima traje i prenosi se veština, ili bolje receno umetnost pravljenja vina. Sastav i kvalitet vina zavise od prostora, reljefa, klime i vrste tla, a onda i od ljudskog iskustva i veštine. Zato konzumacija vina predstavlja specifičan odnos prema okolini, vremenu i čoveku.

U Srbiji se proizvode velike kolicine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta, a srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze. Fruškogorsko vinogorje čuveno je po odličnim belim sortnim vinima od plemenitih loza, dok vršačko nudi sortna vina, dobrim delom iz plantažnih vinograda.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.