vino i ljubav

Vino nema problem, ono je takvo kakvo je. Čovek je taj koji sve što dotakne iskomplikuje. Uzmimo vino za primer - onaj koji ga pije radi to iz zadovoljstva, želeo bi da mu je stalno na dohvat ruke. Onda se pojavi neko ko upozorava da u vinu ima alkohola i da u njemu ne sme previše da se uživa, da je dobro vino skupo i još, povrh svega, da konzumiranje prekomerne količine predstavlja opasnost u saobraćaju itd. Ali, ni vino se ne da, pored svih tih upozorenja opstaje, pobeđuje jer i dalje se ono pije i to tako što lukavo u našem drugom ja nađe saveznika sa kojim uspeva da podeli te trenutke skrivene radosti. Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su di zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije. Važili smo, nekada davno, za vinarski razvijenu zemlju. Imali smo i sasvim pristojne površine pod vinogradima što je temeljni uslov za stabilnu proizvodnju vina. Međutim, poslednjih šezdesetak godina počeli smo polako u tom poslu da stagniramo i sve više zaostajemo za vinarski razvijenijim zemljama. Izgleda da je put razvoja koji smo odabrali, kako je vreme pokazalo, vodio u slepu ulicu. Predugo je to trajalo i sada je teško u glavama ljudi promeniti pristup celom ovom poslu. Stoga smo danas tu gde smo – nezadovoljni trenutnim stanjem i sa još uvek neartikulisanom vizijom. Činjenica je da se poslednjih godina podižu novi vinogradi, da se kvalitet vina proizvedenih kod nas iz godine u godinu sve više popravlja, zahvaljujući, pre svega, savremenoj proizvodnji, ali sve to ide jako sporo i u nedovoljnom obimu. Sa druge strane, nema organizovane i osmišljene akcije na popularisanju vina, na nivou države ili nekog grada ili regiona, niti postoji neko ko bi to pokrenuo. Udruženje proizvođača vina nikako da se organizuje. Udruženja ljubitelja vina su malobrojna i imaju, uglavnom, čisto hedonistički pristup, dok država i njene nadležna ministarstva ne nalaze da je to tema kojom oni treba da se bave.